Snovi su nada i želja da se sve loše u životu mijenja...

San je ono što se želi, a život je buđenje

ponedjeljak, 17. februar 2020.

Piše: Šaban Mehmedović, učenik 9. razreda Centra za slušnu i govornu rehabilitaciju u Sarajevu

San je ono što se želi, a život je buđenje

Ja sam Šaban. Dijete sam koji živi i spava u tišini. Dijete sam koje dobro ne čuje i zato nosim slušni aparat. Iako sam gluh imam svoje snove i sretan se budim.

Imam mamu i nanu. Oca nemam. Imam dvije sestre i dva brata. Iza nove godine će moja mama roditi još jedno dijete i ja se tome jako veselim. Sanjam kako ću dobiti još jednog brata i igrati sa njim fudbala kada poraste. Moja mama i njen muž kažu da će beba stići na zimskom raspustu. Možda ćemo tada svi manje spavati jer bebe plaču po noći. To nije važno, ja mogu i budan da sanjam.

Sanjaću kako se igram i zabavljam. Sanjaću da sam Snješko Bijelić kojeg su napravila zdrava djeca. Sanjaću da nema bolesne djece i da svako dijete može da ozdravi ako napravi Snješka od prvog snijega. Snijega još nema u gradu. Budan znam da je puno bolesne djece oko mene.

Sanjaću da putujem. Putujem sa koferom punim poklona za braću i sestre. Ne putujem kao izbjeglice u našem gradu. Budan im želim da dođu do kraja puta i svoga cilja.

Sanjaću da imam posao. Sanjaću da sam autolimar. Budan znam da moram puno raditi i učiti da postanem dobar majstor.

Sanjaću da jedem veliku tortu. Torta je od čokolade i lijepo miriše. Budan znam da će mi starija sestra Belma napraviti tortu ljepšu od mog sna.

Snovi su nada i želja da se sve loše u životu mijenja. Život je lijep i zato jedva čekam jutro kada će se moja porodica proširiti i ugledati malu i zdravu bebu u naručju naše mame.

 

______________________

Šaban Mehmedović  je 9. razred Centra za slušnu i govornu rehabilitaciju. Odličan je učenik. Učestvuje u različitim školskim programima i vannastavnim aktivnostima. Omiljen je među vršnjacima i dobar je drug. 

 

Povezani članci